У ову групу спада b-комплекс и витамин C. Ови витамини се врло лако апсорбују директно кроз гастроинтестинални тракт у крв. Када се апсорбују, циркулишу кроз тело и спремни су за потребе организма

Postoji oko 40-tak različitih tvari poznatih kao esencijalni nutrijenti u čovjekovoj prehrani. Od tih 40-tak, 13 ih je prepoznato kao vitamini, 15 ih je prepoznato kao esencijalni minerali, minerali u tragovima ili elektroliti. Ostalih 12 su aminokiseline.

Ime, vitamin, dao je poljski biokemičar Kazimierc Funk 1912. godine. izolirajući kristalnu tvar iz riže. Vita latinski znači život, -amin znači Amin; mislilo se da vitamini pripadaju aminima, što naravno nije točno, ali je ime ostalo do dan danas.

Vitamini se dijele u dvije osnovne skupine:

Vitamini topljivi u vodi

Vitamini topljivi u mastima

Витамин B1 (Тиамин)

Витамин B2 (рибофлавин) - витамин Г

Витамин B3 (Ниацин) - витамин П

Витамин B5 (Пантотенска киселина)

Витамин B6 (Пиридоксин)

Витамин B7 (Биотин) - витамин Х

Витамин B12 (Кобаламин)

Витамин C (аскорбинска киселина)
Витамини растворљиви у мастима
Ови витамини потребују додатне супстанце, емулгаторе, како би се могли претворити у хемијско једињење који се сад може апсорбовати у крв. Када је апсорбован, витамин растворљив у мастима путује до места у телу где се поспрема за потребе организма. Када организам треба витамине, они се путем специјалних протеина носача доводе до тог места.

Витамин А

Витамин D

Витамин Е

Витамин К
ВИТАМИН А (БЕТА КАРОТЕН)
Витамин А је први откривени витамин. Врло је важан за добар вид, здраву кожу, косу и слузнице грла, носа, дисајног и пробавног система. Потребан је и за правилан раст и развој кости и зуба. Још једна његова значајна делотворност је иу поспешивању зацељивања рана и примењује се за лечење кожних поремећаја. Такође, препоручује се узимање неколико месеци пре и за време сунчања.
Бета каротен, претходник витамина А је пигмент који се налази у биљкама. Кожа ствара залихе бета каротена, организам га прерађује и по потреби производи витамин А. Вишак бета каротена делује као антиоксидант и подстиче рад имуног система.
Налази се у наранџи, те жутом воћу и поврћу, такође у тамнозеленом лиснатом поврћу (нпр.кељ), врхњу, маслацу те пуномасном млеку.
Витамин А се дуго скупља у организму, па специјални додаци нису препоручљиви јер превише тог витамина може изазвати главобоље, мучнине, повраћање ...
ВИТАМИН D
Витамин D је одговоран за здраве кости и зубе, те потпомаже стезање мишића и рад нерава. Спречава рахитис, болест костију која настаје због недостатка калцијума и узрокује ноге у облику слова О и Кс те друге деформације костију.
Налази се у масним рибама те млечним производима. Такође, десет минута дневног сунчања осигураће вам довољну количину витамина D за цео дан.
Мањак витамина узрокује нервозу и пролив, несаницу, грчење мишића, те слабљење костију. Превелике количине витамина D подижу ниво калцијума у крви што може узроковати главобоље и мучнине.
ВИТАМИН Е
Овај витамин је врло важан за рад имунолошког система, ендокриног система и полних жлезда. Снажан је антиоксиданс па спречава нестабилне молекуле да оштећују ћелије и ткива. Штити од атеросклерозе, убрзава зарастање рана, штити плућно ткиво од загађених материја из ваздуха, а може смањити опасност од срчаних болести те спречити прерано старење коже.
Налази се у биљним уљима, орасима, тамнозеленом лиснатом поврћу, плодовима мора, изнутрицама, јајима и авокаду.
Нормалном исхраном већина људи добија довољну количину витамина Е и нису потребни никакви додаци. Чест је састојак бројних производа за негу коже. Нема штетно деловање осим у изузетно великим дозама.

ВИТАМИН К

Витамини растворљиви у води

Витамин B1

Витамин B1 (тиамин, анеурин) је витамин који се раствара у води и има важну улогу у метаболизму угљених хидрата. Врло је важан и за нормално функционисање нервног система, а помањкање тог витамина узрокује болест познату под називом бери-бери. Откривен је 1911. када је Функ у љусци пиринча пронашао важан активни фактор којим се болест бери-бери може излечити и тако га назвао 'витамином.Унос тиамина у директној је вези сс уносом угљених хидрата. Богати извори витамина B1 су неочишћена зрна житарица, квасац, млеко, месо, воће и поврће, орах и сличне семенке. Сматра се да су потребе здравог одраслог мушкараца 0.9 - 1.5 мг тиамина, а здраве одрасле жене 0.8 - 1.1 мг јер се отприлике 1 мг тиамина дневно разграђује у организму. Веће се количине излучују из тијела.Недостатком овог витамина долази до хиповитаминозе бери-бери. Она је пре била позната на Далеком Истоку јер су људи јели само рижу са ољуштеном љуском. Она је данас ретка, али у развијеним земљама најчешћи је узрок алкохолизам. Тешка хиповитаминоза се очитује у поремећајима централног нервног система те клијенути мишића. Уз бери-бери једна од хиповитаминоза је и неуритис

Витамин B5 или пантотенска киселина традиционално припада групи B-комплекса, витамина растворљивих у води. При нормалној исхрани код човека није позната хиповитаминоза јер је тај витамин врло распрострањен у природи. Богати извори тог витамина су у месу, махунаркама, јајима, воћу и поврћу итд.Хиповитаминоза је врло ретка због велике присутности у многим намирницама. Ако она и постоји, очитује се разним Живчано-мишићна поремећајима.

Витамин В6 или пиридоксин је витамин В-комплекса растворљивих у води.Пиридоксина има у биљном и животињском ткиву, нарочито у јетри и бубрезима, затим у квасцу, риби, соји, јајима, млеку те воћу (нарочито суво воће, банане, авокадо) и поврћу (спанаћ, пшеничне клице). Недостатак витамина В6 је врло риједак.Симптоми недостатка се очитују на кожи иу централном нервном систему.

Биотин В7
Структура биотина

Биотин у организму игра централну улогу у метаболизму угљених хидрата, аминокиселина и масти.Пивски квасац, изнутрице, пилетина, хлеб, риба, жуманце, банане, гљиве те неке врсте поврћа као што су карфиол и шаргарепа представљају добар извор биотина.Само у случајевима тешког оштећења цревне флоре или конзумације сировог беланца (који садржи антиметаболит биотина - авидин) може доћи до развоја недостатка биотина. Он се огледа кроз дерматитис.